Skip to main content

طَاعَةٌ وَّقَوْلٌ مَّعْرُوْفٌۗ فَاِذَا عَزَمَ الْاَمْرُۗ فَلَوْ صَدَقُوا اللّٰهَ لَكَانَ خَيْرًا لَّهُمْۚ  ( محمد: ٢١ )

(Is) obedience
طَاعَةٌ
повиновение
and a word
وَقَوْلٌ
и слово
kind
مَّعْرُوفٌۚ
благое!
And when
فَإِذَا
А когда
(is) determined
عَزَمَ
твердо решено
the matter
ٱلْأَمْرُ
дело,
then if
فَلَوْ
то если бы
they had been true
صَدَقُوا۟
были они правдивы
(to) Allah
ٱللَّهَ
с Аллахом,
surely it would have been
لَكَانَ
(то это) однозначно было бы
better
خَيْرًا
лучше
for them
لَّهُمْ
для них.

Ţā`atun Wa Qawlun Ma`rūfun Fa'idhā `Azama Al-'Amru Falaw Şadaqū Allāha Lakāna Khayrāan Lahum. (Muḥammad 47:21)

Кулиев (Elmir Kuliev):

повиноваться и говорить слово доброе. Если же дело решено, то для них лучше быть верными Аллаху.

English Sahih:

Obedience and good words. And when the matter [of fighting] was determined, if they had been true to Allah, it would have been better for them. ([47] Muhammad : 21)

1 Abu Adel

повиновение (Аллаху) и (говорить) слово благое [соответствующее Закону Аллаха]! А когда твердо решено дело [повелевается сражение] (они выступают против или же не участвуют в нем), то если бы они были правдивы с Аллахом (в своей вере и подчинении), (это) было бы лучше для них.