Skip to main content

وَاِذَآ اَنْعَمْنَا عَلَى الْاِنْسَانِ اَعْرَضَ وَنَاٰ بِجَانِبِهٖۚ وَاِذَا مَسَّهُ الشَّرُّ كَانَ يَـُٔوْسًا  ( الإسراء: ٨٣ )

And when
وَإِذَآ
А когда
We bestow favor
أَنْعَمْنَا
одариваем Мы благами
on
عَلَى
(на)
man
ٱلْإِنسَٰنِ
человека,
he turns away
أَعْرَضَ
отворачивается он
and becomes remote
وَنَـَٔا
и отдаляется
on his side
بِجَانِبِهِۦۖ
своим боком.
And when
وَإِذَا
А когда
touches him
مَسَّهُ
коснётся его
the evil
ٱلشَّرُّ
зло,
he is
كَانَ
(то он) становится
(in) despair
يَـُٔوسًا
отчаявшимся.

Wa 'Idhā 'An`amnā `Alaá Al-'Insāni 'A`rađa Wa Na'aá Bijānibihi Wa 'Idhā Massahu Ash-Sharru Kāna Ya'ūsāan. (al-ʾIsrāʾ 17:83)

Кулиев (Elmir Kuliev):

Когда Мы даруем милость человеку, он отворачивается и удаляется в гордыне. Если же его касается беда, то он приходит в отчаяние.

English Sahih:

And when We bestow favor upon man [i.e., the disbeliever], he turns away and distances himself; and when evil touches him, he is ever despairing. ([17] Al-Isra : 83)

1 Abu Adel

А когда Мы одариваем человека благами [здоровьем, достатком,...], он отворачивается и превозносится (от принятия Истины). А когда его коснется зло [постигнет беда], то он отчаивается (в милости Аллаха).